Хрватка дјевојка преображава се у Хрву барјактара 0001    Откада је свијет постануо, 0002    Није липши цвитак процватио, 0003    Што је сада на ову годину 0004    У Хрвату, граду бијелому: 0005    У Хрвату Хрватка дивојка! 0006    На цуру су свати навалили: 0007    Дванест бана од дванест земаља, 0008    А тридесет са мора сердара 0009    И двадесет паша учтуглија 0010    И момака младих читлугџија, 0011    Ал дивојка за никога не ће. 0012    Глас до гласа, абер до абера 0013    Абер дође Хваљен Бећир-аги, 0014    Штоно храни до триста момака 0015    На свом хлибу и на свом тајину, 0016    Па се Бећир ричју заклињаше: 0017    »Тако мене мати не родила 0018    И тако ми свеца Мухамеда, 0019    Ја ћу поћи ка Хрвату граду, 0020    Ка Хрвату Хрватки дивојци; 0021    Просит ћу је главом у матере, 0022    Просит ћу је себи за љубовцу.« 0023    Како река’, тако учинио, 0024    Пак он иђе на бијелу кулу, 0025    Пак се ага липо направио: 0026    Он обуче кркали-чакшире, 0027    А на њима копче позлаћене; 0028    На нидарје троје токе меће 0029    Дво’е од сребра, а треће од злата, 0030    Утеже се мукадемом пасом, 0031    За пас меће два чивта пушака, 0032    Два инглежа и два барбарежа, 0033    Између њих палу од челика, 0034    У којој су три драга камена, 0035    Пак он веже сарук око главе, 0036    Вас је сарук од жежена злата. 0037    Кад се ага липо направио, 0038    Он полети доли на авлију 0039    Па се спаде коњма у подруме, 0040    Па прихвати претила дорина 0041    И изведе дору на авлију; 0042    На авлији тимар учинио: 0043    Млаке воде и била сапуна, 0044    Сунђер му је воду покупио, 0045    А чаршафом длаку отворио; 0046    Утире га тумагли-округом. 0047    А кадли му тимар учинио, 0048    Оседла га седлом татаријом, 0049    А заузда љутом маџаријом, 0050    Притеже му четири колана, 0051    А по њима златарли-тканицу, 0052    Што му чува сва четри колана, 0053    Смота ћебе, прикри татарију, 0054    А прико ње мрку медвидину: 0055    Колико је на медвиду длака, 0056    Толико је жутих прапорака. 0057    Чамбре су му коњу до копита. 0058    А кадли је коња оправио, 0059    Он ухвати два сива сокола, 0060    Па их меће коњу на јабуку 0061    А бојали-чибук запалио, 0062    Пак се спаде доли на авлију, 0063    Па прихвати дебела дорина, 0064    Приведе га бињектешу-стини, 0065    »Алах!« рече, поклопи дорина, 0066    Оде момак ка Хрвату граду, 0067    Билој кули Хрватке дивојке. 0068    Кад је доша’ ка Хрвату граду, 0069    Билој кули Хрватке дивојке, 0070    Он разјаши племића дорина, 0071    Прибаци му диждун на јабуку, 0072    Па га пушћа у поље Ружицу. 0073    Соколове сиве опростио, 0074    Да му лове птице препелице, 0075    А он сиде под бојали-кулом, 0076    Подвив ноге чибук запалио. 0077    Ал дивојка на кули бијаше, 0078    Гди јој мајка косу заплићаше: 0079    Два товара уплићала блага, 0080    Докле кћери косе заплићала 0081    Од петеро и од деветеро. 0082    Па се цури даде погледати, 0083    Погледати у поље Ружицу, 0084    Па угледа бијесна дорина, 0085    Тер је старој бесидила мајци: 0086    »Моја мајко, моја милоснице! 0087    Да је теби погледати било 0088    А у поље, у нашу Ружицу! 0089    У њој добар коњиц пасијаше, 0090    Ја бих рекла и би се заклела, 0091    Да ми коња добар јунак јаши!« 0092    Па се цури даде погледати, 0093    Погледати под бијелу кулу, 0094    Па угледа Хваљен Бећир-агу. 0095    Кад Бећира цура угледала, 0096    Од мила јој очи постадоше, 0097    А низ образ сузе оборише, 0098    Пак старицу мајку дозиваше: 0099    »Моја мајко, моја милоснице! 0100    Откада је Хрват постануо, 0101    Наша била саграђена кула, 0102    И ти мене одгојила, мајко, 0103    Ја не видих липшега јунака, 0104    Што сам сада, моја мила мајко, 0105    Што сам сада испод куле наше; 0106    Да ме проси, ја бих пошла, мајко. 0107    Већ ти зови Кумбрију робињу, 0108    Па је, мајко, ти оправи липо, 0109    На њу мећи свилу и кадифу, 0110    Па нек оде под бијелу кулу, 0111    Па нек пита голема јунака, 0112    Куд ли иђе и чеса ли тражи?« 0113    Кад јој мајка ричи разумила, 0114    Тад дозивље Кумбрију робињу, 0115    Па је она оправила липо: 0116    На њу меће свилу и кадифу, 0117    Па је посла под бијелу кулу, 0118    Да упита голема јунака: 0119    Куд ли иђе и чеса ли тражи. 0120    Кад робиња ричи разумила, 0121    Она оде под бијелу кулу, 0122    Пак упита Хваљен Бећир-агу: 0123    »Ој бога ти, незнана делијо! 0124    Куда идеш и чеса ли тражиш?« 0125    А вели јој Хваљен Бећир-ага: 0126    »Чујеш ли ме, Кумбријо робињо! 0127    Амо кажу, у Хрвату граду, 0128    У Хрвату Хрватку дивојку. 0129    Већ те мољу, Кумбријо робињо, 0130    Одведи ме Хрватки дивојци, 0131    Ја ћу тебе даровати липо, 0132    Дат ћу теби стотину цекина!« 0133    А кад цура ричи разумила, 0134    Прид њим се је на ноге скочила, 0135    Па га води у бијелу кулу, 0136    А у кули Хрватки дивојци. 0137    Пак он пита у мајке дивојку, 0138    Он је пита, мајка му је даје. 0139    Недалеко свадбу уставише, 0140    Ти сватови до петнаест дана. 0141    Оде Бећир двору бијелому, 0142    А кад дође двору бијелому, 0143    Њему дође од цара вермана, 0144    Да он иде на цареву војску 0145    И да води до триста бешлија. 0146    Тад је старој бесидио мајци: 0147    »Моја мајко, моја милоснице! 0148    Кажи право, мила мајко моја, 0149    Ал се мени пришње оженити, 0150    Али цару на војницу поћи?« 0151    А стара му бесидила мајка: 0152    »Пришње ти се, синко, оженити, 0153    Него поћи у цареву војску.« 0154    А кад Бећир ричи разумио, 0155    Тад је старој мајци бесидио: 0156    »Стара мајко, моја милоснице! 0157    Да је итко мајку погубио, 0158    Ја бих тебе, моја мила мајко. 0159    Та пришње је цару угодити, 0160    Него ми се, мајко, оженити.« 0161    Па се бише на ноге скочио, 0162    Прихвати се зелена барјака, 0163    Однесе га под бијелу кулу, 0164    Поби темељ у мрамору стини, 0165    Пак изведе до триста бешлија, 0166    Да се купе под барјак јунаци 0167    И да иђу на цареву војску. 0168    Глас до гласа, абер до абера, 0169    Абер дође ка Хрвату граду, 0170    Ка Хрвату Хрватки дивојци. 0171    Кад дивојка ричи разумила, 0172    Од жалости косе обријала, 0173    Пак продава своје рухо било 0174    И узима притила коњица, 0175    Кано они Хваљен Бећир-аге. 0176    На се меће јуначко одило, 0177    Ка’ одило Хваљен Бећир-аге. 0178    Сама себи име надивала, 0179    По имену »Хрво барјактаре«. 0180    Па поклопи дебела дорина, 0181    Пак ево је кули Бећир-аге. 0182    Када билој долазила кули, 0183    Барјак вије испод биле куле, 0184    Око њега до триста бешлија, 0185    Испод њега бијели Чадоре, 0186    Под њим сиди Хваљен Бећир-ага. 0187    До чадора дотира коњица, 0188    Па разјаха притила дорина, 0189    Прибаци му диждун на јабуку, 0190    Од чадора скута подигнула, 0191    Под чадор је цура улазила, 0192    Па бесиди Хваљен Бећир-аги: 0193    »А мој аго, Хваљен Бећир-аго, 0194    Хоћеш мене себи прихватити, 0195    Ја сам овди од Стамбола била, 0196    По имену: Хрво барјактаре, 0197    Јесам чуо, мили господаре, 0198    Да ти иђеш у цареву војску, 0199    Пак ћу и ја у војницу поћи.« 0200    Када Бећир ричи разумио, 0201    Тад је Вако њему бесидио: 0202    »Боме, хајде, Хрво барјактаре!« 0203    Прид чадором до триста бешлија, 0204    Умећу се с рамена каменом, 0205    А бесиди Хрво барјактаре: 0206    »Да ти бора, мили господаре! 0207    Је ли тестир бацити с бешлијам’?« 0208    А вели му Хваљен Бећир-ага: 0209    »Тестир теби, Хрво барјактаре, 0210    Тестир теби, колико ти драго! « 0211    А кад цура ричи разумила, 0212    Тад се стаде бацати с бешлијам’. 0213    Једном баци, мал’ им не добаци, 0214    Другом баци, пуно им прибаци, 0215    Трећом јој се бацит не дадоше: 0216    Умал’ момци не завргну кавгу. 0217    Ал бесиди Хваљен Бећир-ага: 0218    »Бора вами, до триста бешлија, 0219    Ви ајдете на дно поља равна, 0220    Свак потеци на свому коњицу 0221    Садно поља до чадора мога: 0222    Који први до чадора дође, 0223    Метнут ћу га младим барјактаром.« 0224    А кад чула лијепа дјевојка, 0225    Тад је ’вако њему бесидила: 0226    »Господаре, Хваљен Бећир-аго: 0227    Је л’ ми тестир потећи с бешлијам’?« 0228    А вели јој Хваљен Бећир-ага: 0229    »Тестир теби, Хрво барјактаре, 0230    Тестир теби, колико ти драго.« 0231    А кад цура ричи разумила, 0232    Она оде низ поље с бешлијам’. 0233    Кад су сашли на дно поља равна, 0234    Кад рекоше, тада потекоше. 0235    Али Хрво пуно стражњи био, 0236    Да не реку, да је хила била, 0237    Пак потеже из чизме канџију, 0238    Те покуцну дебела дорина 0239    И претече до триста бешлија: 0240    Прва она до чадора дође! 0241    Кад то види Хваљен Бећир-ага: 0242    »Бре аферим, Хрво барјактаре!« 0243    Па се маши у џеп од доламе, 0244    Извади му стотину цекина: 0245    »На то теби, Хрво барјактаре, 0246    Носи барјак прид мојом дружином!« 0247    Кад то чуо Хрво барјактаре, 0248    Тад се био на ноге скочио, 0249    Десном руком барјак прихватио, 0250    Па поклопи племића дорина, 0251    Тер он оде сенту селамету, 0252    Оде право ка Ђигиту граду. 0253    Кад је доша’ ка Ђигиту граду, 0254    Оде Бећир к цареву чадору, 0255    Од чадора скута подигнуо, 0256    Па се цару липо поклонио, 0257    Пољуби му руку и колино 0258    Пак је ’вако њему бесидио: 0259    »Ево мене, мили господаре!« 0260    А вели му царе господаре: 0261    »Чујеш ли ме, Хваљен Бећир-аго! 0262    Ево има три године дана, 0263    Откад бијем Ђилит на Крајини, 0264    Ал од њега не одбих камена, 0265    Од камена клака и пржине. 0266    Нити знадем, гди му стоје врата. 0267    Ал бих и то лако пригорио, 0268    Ма ти не знаш Ђилитлију Луку 0269    И његова бијесна вранчића. 0270    Посла’ сам му до триста бешлија, 0271    Свих је триста мени погубио, 0272    Пак и мене на мегдан позивље. 0273    Већ, чујеш ли, моје дите драго, 0274    Хоћеш за ме ти на мегдан поћи, 0275    Моју русу заоминут главу? 0276    Ја ћу тебе даровати липо: 0277    Дат ћу теби од Босне хараче, 0278    И дат ћу ти на мору ђемије 0279    Брез промине на девет година, 0280    Ако Бог да и срића божија, 0281    Да погубиш Ђилитлију Луку!« 0282    Кад је цара Бећир разумио, 0283    До црне се земље поклонио, 0284    Па му љуби руку и колино, 0285    Тер му Бећир тихо бесидио: 0286    »Боме хоћу, мили господаре!« 0287    Пак он дође својим бешлијама, 0288    Све бешлијам’ по истини каже. 0289    То га слуша Хрво барјактаре: 0290    »Господаре, Хваљен Бећир-аго, 0291    Ја ћу за те на мегдан изаћи 0292    А ономе Ђилитлији Луци.« 0293    Па да видиш Хрву барјактару! 0294    Она оде ка Ђилиту билу, 0295    А под Ђилит на поље широко, 0296    Кад на пољу Ђилитлија Лука, 0297    А уз њега дебели вранчићу. 0298    Чека јунак на дугу мегдану, 0299    Па он виче са дуга мегдана: 0300    » Јеси л’ дошла, о турска катано? 0301    Хоћемо ли мегдан подилити, 0302    И ми нашу срићу окушати, 0303    Што ком Бог да, изнесе година!« 0304    А вели му Хрво барјактаре: 0305    »Боме хоћу, Ђилитлија Лука!« 0306    Па ево их на поље широко. 0307    Ал бесиди Хрво барјактаре: 0308    »Завод’ коња, Ђилитлија Лука!« 0309    И Лука је коња заводио. 0310    Ал да видиш Хрву барјактара, 0311    Гди угађа копјем од мегдана: 0312    Чим је јунак копје испустио, 0313    Пада вранац Лукин на колина. 0314    А бесиди Ђилитлија Лука: 0315    »Стани, побро, ко сам и ја теби!« 0316    Хрво стаде насрид поља равна 0317    И кад Лука копје испустио 0318    Клече дорат на оба колина. 0319    Кад то види Ђилитлија Лука, 0320    Он се јунак страшно побојао, 0321    Па бесиди Ђилитлија Лука: 0322    »А бора ти, незнана делијо! 0323    Иђем поћи ка Ђилиту билу, 0324    Па ћу боље копје доносити, 0325    Јер сам лоше копје погодио.« 0326    А вели му Хрво барјактаре: 0327    »Не будали, Ђилитлија Лука, 0328    Двапут, побро, не рађа те мајка, 0329    Него једном јадно и чемерно, 0330    Већ ти стани на дугу мегдану!« 0331    Кад је Лука ричи разумио, 0332    Јунаку се ино не могаше, 0333    Већ потира вранца дебелога, 0334    Па га гони низ то поље равно. 0335    До по поља вранац бржи био, 0336    Од поле га достигну дорате. 0337    А да видиш Хрве барјактара: 0338    Мало га се сабљом дохватио, 0339    Русу му је главу откинуо. 0340    Однесе је цареву чадору, 0341    Тер је даје Хваљен Бећир-аги. 0342    А кад Бећир главу прихватио, 0343    Он је даје цару честитоме. 0344    Агу бише царе даровао, 0345    Даде њему од злата јабуку, 0346    Потписа му босанске хараче, 0347    Даде њему на мору ђемије 0348    Брез промине на девет година 0349    Да узимље ђумрук на демије. 0350    Пак на Ђилит складно ударише, 0351    А када ми Ђилит освојише, 0352    У Ђилиту сви склањаше подне. 0353    Оде Бећир двору бијелому 0354    И поведе до триста бешлија; 0355    Тад се маши у џеп од доламе 0356    Пак извади дви златне јабуке, 0357    Па их даде Хрви барјактару: 0358    »На то теби, Хрво барјактаре, 0359    То ти Бећир за муштулук дава, 0360    Јер погуби Ђилитлију Луку!« 0361    Па бесиди својизим бешлијам’: 0362    »Чујете ли, до триста бешлија! 0363    Ви хајдете ка Хрвату граду, 0364    А до куле Хрватке дивојке, 0365    Доведите млађану дивојку, 0366    А ја одох двору бијелому 0367    С побратимом Хрвом барјактаром.« 0368    Ал му вели Хрво барјактаре: 0369    »Господаре, Хваљен Бећир-аго! 0370    Дивојка ми по мајци је својта 0371    Иђем и ја са сватима поћи.« 0372    Ал бесиди Хваљен Бећир-ага: 0373    »Немој поћи двору бијелому, 0374    Већ се врати са мојим сватовим’, 0375    Бит ћеш увик у двору мојему.« 0376    Заклиње се Хрво барјактаре, 0377    Да он хоће са сватовим’ доћи. 0378    Пак одоше ка Хрвату билу. 0379    Кад су били на првом конаку 0380    Бесиди им Хрво барјактаре: 0381    »Да вам бора, до триста бешлија! 0382    Иђем поћи наприд ка дивојци, 0383    Од ње хоћу потегнут муштулук, 0384    Свима ћу га сватим даровати.« 0385    Ал не даду до триста сватова. 0386    Кад су били на другом конаку, 0387    Тад бесиди Хрво барјактаре: 0388    »А бора вам, до триста бешлија, 0389    Иђем поћи ка Хрвату билу, 0390    А до куле Хрватке дивојке, 0391    Јер ја вама ништа и не кажем: 0392    Она мени велика је својта, 0393    Оно ми је чедо материно.« 0394    А кад свати ричи разумили, 0395    Тад пустише Хрву барјактара. 0396    Кад дивојка изун прихватила, 0397    Плахо гони дебела дорина: 0398    Доклем дође својој билој кули. 0399    А кад билој долазила кули, 0400    Брже другог коња оправила, 0401    С’ себе свлачи јуначко одило, 0402    А облачи дивојацко рухо. 0403    Кад ево ти кићених сватова. 0404    Ту се свати понапише вина 0405    Јенђибулам дадоше дивојку, 0406    Виче чауш један до другога: 0407    »Азур, свати, вриме путовати, 0408    Кратки данци, а дуги конаци!« 0409    Отолен се свати подигоше, 0410    Тад бесиди до триста бешлија: 0411    »Гди је нами Хрво барјактаре?« 0412    А вели им са коња дивојка: 0413    »Бора вами, кићени сватови! 0414    Послала сам Хрву барјактара, 0415    Да нас чека на првом конаку.« 0416    Кад су били на првом конаку, 0417    Тад бесиди до триста бешлија: 0418    »Куд нам нема Хрве барјактара, 0419    Како ћемо ка Бећиру доћи?« 0420    А вели им са коња дивојка: 0421    Отиша’ је Хрво барјактаре 0422    Чекат ће нас на другом конаку«. 0423    Кад су били на другом конаку, 0424    Тад бесиди до триста бешлија: 0425    »А гди нам је Хрво барјактаре? 0426    Ми не смимо Бећир-аги доћи, 0427    Кад нам нема Хрве барјактара«. 0428    А вели им са коња дивојка: 0429    »Не лудујте, до триста бешлија! 0430    Отиша’ је Хрво барјактаре 0431    На муштулук Хваљен Бећир-аги, 0432    Да му иђу кићени сватови, 0433    Сви му иђу и воде дивојку.« 0434    Кад то чуло до триста бешлија, 0435    Тад ми добре разиграше коње, 0436    Заиграше прико поља равна. 0437    Кад су били посрид поља равна, 0438    Гледао их Хваљен Бећир-ага, 0439    Гледао их кроз дурбина свога, 0440    Све на око прихвати сватове, 0441    Све по реду свате прибројио, 0442    Ал му нема Хрве барјактара. 0443    А кад види Хваљен Бећир-ага, 0444    Да му нема Хрве барјактара, 0445    Тад процвили сузам’ од очију: 0446    »Гди си, Хрво, моје десно крило? 0447    Ти си моју заминио главу, 0448    А сад нема од тебе ни гласа, 0449    О мој Хрво, на весељу моме!« 0450    Па он паде по меку душеку. 0451    Кад ево ти прид кулу сватова, 0452    Међу сватим’ лијепа дивојка. 0453    Стара сину бесидила мајка: 0454    »Мој Бећире, моје дите драго! 0455    Сађи, синко, доли на авлију, 0456    Па ти скини са коња дивојку, 0457    Донеси је на бијелу кулу!« 0458    За то Бећир хаје и не хаје. 0459    Стара га је заклињала мајка: 0460    »Ајде, Бећо, моје дите драго!« 0461    Жао му се бише ујат мајци, 0462    Пак он спаде доли на авлију, 0463    Па он скиде са коња дивојку, 0464    Однесе је на кулу бијелу. 0465    Кад је вечер за вечером било, 0466    Тад бесиди Хваљен Бећир-ага: 0467    »Гди си, Хрво, моје десно крило? 0468    Да сам знао тебе изгубити, 0469    Ја се нигда оженио не бих.« 0470    А кад чула лијепа дивојка, 0471    Да јој цвили Хваљен Бећир-ага, 0472    Од миља јој очи постадоше, 0473    Па се цура у џепове маши, 0474    Тер извади дви златне јабуке, 0475    Па бесиди Хваљен Бећир-аги: 0476    » Јесу л’ ово, Хваљен Бећир-аго, 0477    Јесу л’ ово дви златне јабуке, 0478    Што је теби царе даровао, 0479    А ти мени, Хваљен Бећир-аго?« 0480    А кад Бећир ричи разумио, 0481    Веома се бише зачудио, 0482    Мухамеду своме захвалио, 0483    Што Бог даде и срића божија, 0484    Да му даде с дивојком јунака, 0485    Баш јунака Хрву барјактара, 0486    А дивојку Хрваткињу младу. 0487    Онда било, сад се спомињало!